Prehrambena Industrija - Srbija

Hrvati pokupovali najveće srpske brendove

“Smoki”, krem-bananica, “frikom” sladoledi i “bakina tajna” samo su neki od dvadesetak nekada naših brendova čiji su danas vlasnici Hrvati.

Istovremeno, Srbi u Hrvatskoj ne poseduju skoro ništa! Najviše naših brendova u vlasništvu je hrtvatskog “Agrokora”, na čijem je čelu Ivica Todorić, pa i “Atlantik grupe” Emila Tedeskog. “Grand kafa“ više nije srpska, čokolada “najlepše želje”, “dijamant” ulje, ali ni najstarija srpska voda “Karađorđe”.

I dok su kompanije iz Hrvatske zagospodarile našom prehrambenom industrijom, samo tri naše firme uspele su da se probiju na tržište prvih komšija. “Svislajon” je kupio konditorsku kompaniju iz Siska, „NCA investment grupa“ koja je kupila trgovačku firmu “Magma” i razvojni fondovi Srbije i Vojvodine koji su preuzeli A štednu banku nisu prošli slavno. Milan Prostran, agroekonomista, objašnjava da su srpske kompanije i u staroj Jugoslaviji imale problem da nađu mesto na tržištu Slovenije i Hrvatske.

- Oduvek je postojala neka nepisana odbojnost prema našim kompanijama. Ipak, napeta situacija nije smetala biznismenima iz Hrvatske. Znali su šta hoće i agresivno su nastupili, jer “biznis je biznis”. Hrvatske firme su promišljeno investirale i nijednu kompaniju koju su kupili nisu upropastili - objašnjava Prostran.

On ističe da je ono što su Hrvati kupili kod nas bilo zdravo i ništa nije kupljeno iz stečaja.

- Srpske firme nisu uspele da se izbore za mesto na tržištu te susedne države. A nije da nisu pokušale. Kompanija „Delta“ Miroslava Miškovića pokušavala je da kupi zemljište „Zagrepčanke“ u Zagrebu i Mesnu industriju „Improm“ iz Križevaca. Nije uspela, uprkos prijateljskim vezama Miškovića i Ivice Todorića, vlasnika „Agrokora“. „Denjub fuds grupa“, u čijem sastavu su „Imlek“ i „Mlekara Subotica“, nije uspela da kupi „Karlovačku mlekaru“.

U PKS objašnjavaju da su razlozi veća poreska opterećenja za investitore, ali i neblagonaklonost prema srpskim proizvodima i firmama.

- U Srbiji i dalje ima dosta potencijala za investiranje u putnu infrastrukturu, industriju, energetiku, poljoprivredu, turizam, dok je Hrvatska te potencijale ranije iskoristila. Hrvatska ima veća finansijska opterećenja stranih ulagača, veće stope poreza na dobit, PDV i više troškove radne snage u odnosu na Srbiju - kažu u PKS.